Institut za Pozitivnu Psihologiju

Me

Pozitivna psihologija

Pozitivna psihologija je naučna disciplina nastala u drugoj polovini 20. veka kao izraz potrebe psihologa da se fokus sa proučavanja patoloških mentalnih stanja i faktora rizika mentalnog zdravlja preorijentiše na proučavanje mogućnosti unapređenja mentalnog zdravlja i faktore koji utiču na podsticanje psihološkog blagostanja. Tokom godina istraživanja, iz brojnih teorijskih modela psihološkog blagostanja o kojima detaljnije možete pročitati OVDE, izrasli su različiti programi/seminari/treninzi/radionice usmereni na unapređivanje psihološkog blagostanja.
Me

Pozitivna psihologija

Pozitivna psihologija je naučna disciplina nastala u drugoj polovini 20. veka kao izraz potrebe psihologa da se fokus sa proučavanja patoloških mentalnih stanja i faktora rizika mentalnog zdravlja preorijentiše na proučavanje mogućnosti unapređenja mentalnog zdravlja i faktore koji utiču na podsticanje psihološkog blagostanja. Tokom godina istraživanja, iz brojnih teorijskih modela psihološkog blagostanja o kojima detaljnije možete pročitati OVDE, izrasli su različiti programi/seminari/treninzi/radionice usmereni na unapređivanje psihološkog blagostanja.

Iščitao sam veliki broj knjiga na temu sreće i sastavio deset saveta zasnovanih na istraživanjima koji mogu doprineti da za sebe izgradite srećniji život:

1. Razgovarajte o stvarima koje su važne, prestanite sa ćaskanjem.
Prvo, srećniji učesnici istraživanja su provodili više vremena razgovarajući sa drugim ljudima – što ne iznenađuje s obzirom na socijalnu osnovu sreće. Drugo, količina ćaskanja je negativno povezana sa srećom. Treće, količina ozbiljnog razgovora je pozitivno asocirana sa srećom.
Iz navedenog proizilazi da su srećni ljudi oni koji su društveno aktivniji, a odnosi koje imaju sa drugima su sadržajniji i „dublji“, smisleniji, ozbiljniji.


2. Imajte bar 5 prijatelja sa kojima možete podeliti svoje probleme.
Nacionalna istraživanja kažu da oni koji tvrde da imaju 5 ili više prijatelja sa kojima mogu razgovarati o ozbiljnim problemima, imaju 60 % veću šansu da kažu da su „veoma srećni“.


3. Nije dovoljno samo razveseliti ljude. Slavite sa njima njihove dobre vesti.
Iznenađujući rezultat jednog istraživanja je da najbliži, najintimniji i odnosi sa najviše poverenja, se ne izdvajaju samo po tome kako partneri reaguju na međusobna razočarenja, gubitke i nevolje, već kako reaguju na dobre vesti. Odnosi koji „cvetaju“ su oni u kojima par deluje „aktivno i konstruktivno“, odnosno, sa interesom i zadovoljstvom na dobitke i uspehe onog drugog... – ljudi koji su težili tome da pokažu autentičan entuzijazam, podršku i razumevanje za partnerove dobre vesti, koliko god male, i to su radili tri puta dnevno tokom nedelju dana – postali su srećniji i manje depresivni.


4. Zapišite svoje nade i snova.
...vođenje dnevnika, redovno, deset do dvadeset minuta dnevno, u kom zapisujemo svoje snove i nade za budućnost (npr. Za deset godina ću biti u braku i imati kuću u svom vlasništvu.), vizualizujte kako se ostvaruju, opišite način na koji ih možete postići i kako će te se tada osećati. Ova vežba, kada se praktikuje samo i na dva minuta, čini ljude srećnijim, pa čak i zdravijim.


5. Živi mesec dana kao da ti je zadnji mesec u životu.
Trenutno sprovodim jednomesečnu „intervenciju za sreću“ u kojoj su učesnici dobili instrukciju da mesec dana žive kao da im je zadnji mesec u životu. Njihova instrukcija nije da se pretvaraju da imaju terminalnu bolest već da zamisle, što potpunije moguće, da će se za mesec dana preseliti daleko od svog posla, škole, prijatelja i porodice na neodređen vremenski period. Prethodna istraživanja kazuju da bi ovakva vežba trebala da nas podstakne da duboko cenimo ono što ćemo uskoro napustiti. Kada verujemo da vidimo (čujemo, radimo ili doživljavamo) stvari zadnji put, videćemo ih (čuti, uraditi ili doživeti) kao prvi put.
 
6. Saznaj šta većinu ljudi čini srećnim a šta nesrećnim.
Nalazi potrvđuju ono što je već poznato: sreća je velika tokom seksa, vežbanja, druženja, ili kada je um fokusiran na ovde i sada, a mala tokom puta do posla ili dok nam misli besciljno lutaju.


7. Učlanite se u grupu.
Sociolog Ruut Veenhoven i njegov tim su sakupili podatke o sreći iz 91 države, što bi činilo dve trećine svetske populacije. Zaključio je da je Danska dom najsrećnijim ljudima na svetu, sa Švajcarskom odmah iza... Zanimljiv i najdetaljnije opisan zaključak do kog se u ovom istraživanju došlo je činjenica da je u Danskoj 92% populacije učlanjeno u neku vrstu grupe, od sportskih do grupa sa kulturnim interesom... Da bi izbegli usamljenost, moramo potražiti značajne socijalne kontakte, održavati prijateljstva i uživati u stabilnoj vezi.


8. Za  srećniji život, postavite ciljeve.

Psiholog Jonathan Freedman je u svojim studijama tvrdio da su ljudi koji sebi umeju da postave kratkoročne i dugoročne ciljeve – srećniji. Richard Davidson, sa Univerziteta Viskonsin, je otkrio da kada radite na svojim ciljevima i ostvarujete napredak do mere kada je ostvarenje cilja izvesno – ne samo da se aktiviraju pozitivna osećanja, već se negativna kao što su strah i depresija – potiskuju.

Prema Michaelu Argayle-u, jednostavno imati dugoročni plan ili cilj daje ljudima osećaj smisla u životu. Napredovanje prema ostvarenju cilja, ne samo da životu daje svrhu, već omogućava sutrukturu i smisao svakodnevne rutine, ojačava društvene veze i pomaže nam da prebrodimo teška vremena.


9. Optimizam vam može spasiti život.
 „Kada je nakon osam i po godina pola muškaraca umrlo od drugog infarkta – otvorili smo zapečaćenu kovertu. Da li možemo predvideti ko će imati drugi infarkt? Nijedan od uobičajenih faktora rizika nije predvideo smrt: ni visok krvni pritisak, ni visok holesterol, čak ni količina štete koju je napravio prvi srčani udar. Samo je optimizam pre osam i po godina predvideo drugi srčani udar: od 16 najpesimističnijih muškaraca – 15 je umrlo. Od 16 najoptimističnijih muškaraca – samo je 5 umrlo. Ovaj nalaz je konstantno potvrđivan kroz razne velike studije kardiovaskularnih bolesti, koristeći razne mere optimizma...
Muškarci sa najoptimističnijim stilom (1 SD iznad proseka) su imali 25% manje kardiovaskularnih bolesti nego prosek, a muškarci sa najmanje optimizma (1 SD ispod proseka), su imali 25% više kardiovaskularnih bolesti od proseka. Navedeni trend se pokazao kao jak i kontinuiran te ukazuje na činjenicu da veći optimizam štiti muškarce, dok ih manje optimizma slabi.


10. Anticipiranje sreće će je duplirati.
 „U jednoj studiji, volonterima je rečeno da su dobili besplatnu večeru u predivnom francuskom restoranu i upitani su kada bi hteli da je pojedu. Sada? Večeras? Sutra? Iako su draži obroka očigledne i primamljive, većina volontera je izabrala da posetu restoranu malo odgodi, uglavnom do sledeće nedelje. Zašto samonametnuto odgađanje? Time što su odgodili večeru, ne samo da će uživati u ostrigama i pijuckanju Château Cheval Blanc ’47 vinu, već su imali celih sedam dana da se unapred raduju svom tom jelu i piću. Odgađanje zadovoljstva je inventivna tehnika za dobijanje „duplo soka iz pola voća“.
 
Preuzeto sa: http://time.com/3980705/happier-life-research/

 

 

Comments 0


Najčešće zablude o pozitivnoj psihologiji

Jasna Amros-Vukelic13 Nov 2017

Šta je pozitivna psihologija? Na koji način se razlikuje od sličnih koncepata?

 Najčešće zablude o pozitivnoj psihologiji

Nico Rose

 

Pozitivna psihologija nije “srećologija”

Ok. Ima nešto malo istine u ovome. Pozitivna psihologija zaista pokušava da razume ulogu pozitivnih emocija u životu koji je dobar. Ali u PERMA konceptu Martina Seligmana postoji pet ključnih elemenata. Verujem da će se mnogi psiholozi koji se bave pozitivnom psihologijom složiti da su koncepti kao što su smisao života i pozitivni odnosi sa drugima važniji za dobro proživljen život. I kao dodatak, važno je prepoznati da pozitivnost nije jedina i sama sebi svrha. Ona može biti moćan način za dolazak do drugih važnih stvari u životu (npr. uspeh u poslu).

Pozitivna psihologija nije “sveobuhvatna i svemoćna”

Nema ništa loše u jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj teoriji samoj po sebi, ali laici često greše. Iako bi svi mi trebali biti experti u življenju (jer je to ono što konstantno radimo…), mnogi ljudi imaju ozbiljne zablude o tome šta život čini dobrim i srećnim. Ovde uskače pozitivna psihologija kao nauka zasnovana na činjenicama – sa čestim nalazima istraživanja koji deluju nelogično. Na primer, ako ste često na društvenim mrežama, znate kako ljudi petkom popodne postavljaju natpise, gifove i ostale stvari na temu radosti zbog kraja radne nedelje (TGIF- Thank God it´s Friday). Ali, istraživanja uporno pokazuju da su ljudi srećniji dok su na poslu nego u slobodno vreme.

Pozitivna psihologija se ne svodi na samopomoć i pozitivno mišljenje

Ovo sada je tako važno da ću morati napisati bar tri puta. Idemo…

-          Pozitivna psihologije nije pozitivno mišljenje!

-          Pozitivna psihologije nije pozitivno mišljenje!

-          Pozitivna psihologije nije pozitivno mišljenje!

Naravno, postoje sličnosti u temama pozitivne psihologije i pozitivnog mišljenja. Na primeru to možemo pokazati tako što se oboje bave negovanjem optimizma u ljudima, jer je optimizam (većinu vremena) povezan sa nizom varijabli sa blagotvornim ishodom. Razlika je: pozitivna psihologija je nauka. Zasnovana je na temeljnim akademskim istraživanjima. Naravno da je moguće doći do tačnih zaključaka bez sprovođenja velikih studija- ali, lično, mnogo bolje se osećam kada klijentima dajem preporuke koje su zasnovane na i potvrđene doslednim teorijama i naučnim dokazima.

Pozitivnu psihologiju ne vodi neka sumnjiva guru elita”

Ova tačka je blisko povezana sa prethodnom. Pozitivnu psihologiju “vode”, tj dali su joj ključne doprinose neki od najpriznatijih psihologa našeg vremena. Među njima su Martin Seligman, bivši predsednik Američke psihološke asocijacije (APA), Mihaly Csíkszentmihályi, i Barbara Fredrickson. Daniel Kahneman, Nobelov Laureat za 2002, je takođe među glavnim doprinosiocima psihološkoj literaturi na temu blagostanja. On je koautor jedne od prvih knjiga pozitivne psihologije - “Blagostanje: Osnove psihologije hedonizma. Ipak, presudna razlika između ovih ljudi i običnih gurua za samopomoć nije u dužini njihovih članaka na Wikipediji, to je nešto drugo - konstantna provera i sopstvenih i tuđih nalaza brojnim istraživanjima.

 

U pozitivnoj psihologiji se ne govori o ignorisanju negativnih emocija

I ponovo: pozitivna psihologija ne govori da morate biti srećni i nasmejani po ceo dan. Ona ne nastoji da istrebi negativno/st. Radi se o tome da je psihologija, od svojih početaka pa sledećih 100 godina, bila akademska disciplina sa fokusom na negativne fenomene (kao što su strah i depresija). Pozitivna psihologija želi da u prvi plan istakne pozitivnu stranu našeg emotivnog spektra i ponašajnog kontinuuma da bi napravila „izbalansiraniju“ sliku ljudskog funkcionisanja. U stvari, negativni događaji i emocije igraju odlučujuću ulogu u proučavanju tkz posttraumatskog razvoja koji se, u stvari, bavi pitanjem: Na koji način možemo dugoročno profitirati iz prolaska kroz teška vremena u našim životima?

Pozitivna psihologija nije samo za bogate belce

Ova zabrinutost se nedavno pojavila u članku Jamesa Coyne-a, doktora kliničke psihologije i profesora na Odseku za psihijatriju, Univerziteta u Pensilvaniji - istom Univerzitetu na kom podučava i Martin Seligman. Ima trunke istine u ovome. Pozitivna psihologija je stvorena na nekoliko skupih privatnih univerziteta u SAD. Kao i bukvalno sve ostale psihološke teorije, prvo je empirijski testirana na uzorcima studenata koji pohađaju fakultete na kojima istraživači predaju. I pošto ove fakultete pohađaju uglavnom bogati belci, ima nešto malo istine u toj kritici. Ali, opet: to je zamerka za gotovo svako psihološko istraživanje koje postoji. Psiholozi pozitivne orijentacije su svesni ovog ograničenja i uporno pokušavaju da prošire perspektivu svojih istraživanja tako što posežu za internacionalnim uzorcima i drugim raznovrsnim ciljnim grupama.

Pozitivna psihologija ne ignoriše svoje korene, tj humanističku psihologiju

Psiholozi pozitivne orijentacije rado priznaju važnost i prepoznaju teorije i nalaze koji su došli iz humanističke psihologije, te time stoje (delimično) na ramenima divova kao što su Abraham Maslow i Carl Rogers. Takođe, pozitivna psihologija obilato koristi antičke mudrosti velikih filozofa. Dosta psihologa veoma uvažava Wiliama James-a, a posebno Aristotela i njegov koncept Eudaimonije. Presudna razlika u odnosu na pozitivnu psihologiju je, još jednom, jaka zasnovanost na eksperimentalnim istraživanjima.

 

Comments 0


Šta je briga o sebi? – A šta nije?

Jasna Amros-Vukelic07 Nov 2017

Zašto je važno brinuti o sebi?
Šta je briga o sebi? – A šta nije?

Raphailia Michael


Kada nas pitaju: “Da li brinete o sebi?” većina će odgovoriti “da” – čak ćemo i pomisliti, “Kakvo je ovo pitanje? Naravno da se brinem o sebi.”
A kada nas pitaju, “Na koje sve načine brinete o sebi?” – e, tu počinje nezgodan deo.

Šta je briga o sebi?
Briga o sebi je bilo koja aktivnost koju namerno radimo da bi brinuli o svom mentalnom, emotivnom i fizičkom zdravlju. Iako je, u teoriji bar, koncept jednostavan, to je nešto što često previdimo. Dobra briga o sebi je ključ za poboljšano raspoloženje i smanjenu anksioznost. Takođe je ključ za dobar odnos sa sobom i sa drugima.

Šta nije briga o sebi?
Znati šta nije briga o sebi je možda još važnije. To nije nešto na šta se teramo da radimo, ili nešto u čemu ne uživamo. Kao što je Agnes Wainman objasnila, briga o sebi je “nešto što nam puni baterije, a ne nešto što nas prazni”.

Briga o sebi nije sebičnost. Ona ne podrazumeva uzimanje u obzir samo svojih potreba; ona se pre odnosi na znanje o tome šta nam je potrebno da bi se pobrinuli za sebe, da bi posle mogli da vodimo računa i o drugima. Tačnije, ako ne brinem dovoljno o sebi, neću biti u stanju da dajem ni onima koje volim.

Ukratko, briga o sebi je ključ za izbalansiran život.

Odakle da krenete? Ovo su tri zlatna pravila:

1.    Držite se osnova. Tokom vremena ćete naći sopstveni ritam i rutinu. Moći ćete da primenite više i prepoznate razne oblike brige o sebi koja vama odgovara.

2.    Briga o sebi mora biti nešto što aktivno planirate pre nego nešto što se samo od sebe desi. To je aktivan izbor, pa je dobro se tako i odnositi prema njemu. Dodajte određene aktivnosti vašem kalendaru, objavite vaše planove drugima da biste povećali predanost cilju i aktivno tražite prilike za praktikovanje brige o sebi.

3.    Ono što često naglasim klijentima je da je svest o sebi i svetu oko nas ono što je važno. Drugim rečima, ako nešto ne doživljavate kao brigu o sebi ili ne preduzmete nešto da biste se pobrinuli za sebe, onda te aktivnosti koje činite neće delovati onako kako bi hteli. Budite svesni onoga što radite, zašto to radite, kako se osećate i koje su posledice preduzetih akcija.

Iako briga o sebi za različite ljude znači različite stvari, postoji bazični spisak aktivnosti koji svako od nas može primeniti:

•    Napravite “ne” listu u kojoj su stvari koje više ne želite da radite. Primeri mogu biti: neću da proveram elektronsku poštu uveče, neću da idem na okupljanja koja mi se ne sviđaju, neću da se javljam na telefon dok ručam/večeram…

•    Usvojite hranjiv i zdrav način ishrane.

•    Spavajte dovoljno. Odraslima obično treba 7-8 sati sna svake noći.

•    Vežbajte. Ono što mnogi ljudi ne znaju je da je vežbanje zdravo i za naše emotivno zdravlje jednako kao za fizičko. Ono povećava nivo serotonina u krvi što vodi ka boljem raspoloženju i više energije. Da bi bilo u skladu sa uslovima brige o sebi, važno je da izaberete oblik vežbanja koji vam se sviđa.

•    Redovno idite na kontrole kod lekara. Nije neobično da ljudi odgađaju kontrole ili posete lekaru.

•    Radite vežbe opuštanja i/ili meditaciju. Ove vežbe možete raditi bilo kada u toku dana.

•    Provedite dovoljno vremena sa ljudima koje volite.

•    Uradite bar jednu opuštajuću aktivnost svakog dana, bilo da je to šetnja ili 30 minuta radeći ono što vam prija.

•    Uradite bar jednu stvar u toku dana u kojoj uživate; od odlaska u bioskop, do kuvanja ili druženja sa prijateljima.

•    Tražite prilike za smejanje!

Napravite 15- dnevni plan za brigu o sebi, osmotrite kako se osećate pre i posle sprovođenja. I ne zaboravite: Kao sa svim ostalim stvarima, za brigu o sebi je potrebno vežbati!

Preuzeto sa:
https://psychcentral.com/blog/archives/2016/08/10/what-self-care-is-and-what-it-isnt-2/

Comments 0



Pozitivna psihologija

Pozitivna psihologija je naučna disciplina nastala u drugoj polovini 20. veka kao izraz potrebe psihologa da se fokus sa proučavanja patoloških mentalnih stanja i faktora rizika mentalnog zdravlja preorijentiše na proučavanje mogućnosti unapređenja mentalnog zdravlja i faktore koji utiču na podsticanje psihološkog blagostanja. Tokom godina istraživanja, iz brojnih teorijskih modela psihološkog blagostanja o kojima detaljnije možete pročitati OVDE, izrasli su različiti programi/seminari/treninzi/radionice usmereni na unapređivanje psihološkog blagostanja.


Radionice

  • Image Praznici na moj način

    Iskoristite praznike kao mogućnost da obogatite svoje psihološko blagostanje!

  • Image U potrazi za srećom

    Psihološki trening za sve one koji bi da se češće osmehuju, više raduju, lepše spavaju i potpunije uživaju u svom životu...

  • Image Sve sam to JA

    podsticanje dečijeg samopouzdanja,unapređivanje asertivne nenasilne komunikacije i uvežbavanje koncentracije